Pavlaka

Ona je omiljeni sastojak mnogih gastro specijaliteta. Koristimo je za kremasti sos za paste, da bi čorbe bile gušće, salate svežeg i laganog ukusa a testa finija. Međutim, u ponudi nalazimo više proizvoda sličnog ( ali ne i istog ) sastava i naziva, verovatno se i vi često zapitate: koji izabrati.

Jela sa pavlakom mogu biti raznovrsna, a da bi olakšali snalaženje probaćemo ukratko da predstavimo osnovne vrste.

Šta je, u stvari, pavlaka?

Sastav

Ovo je mlečni proizvod koji se dobija od pasterizovanog mleka i po svom sastavu je mešavina mlečne masti i mlečnih proteina. Nekada su naše bake skidale “kajmak” – masnoću sa mleka i  to je pavlaka ( vrhnje) u svom izvornom, prirodnom obliku.

Danas se taj proces vrši mašinski ( centrifugom ) a dobijena sirovina prolazi kroz dodatni proces obrade.

Razlikujemo:

– kiselu pavlaku ( kiselo vrhnje)

– neutralnu/slatku pavlaku

– mileram

– pavlaku za kuvanje

– pavlaku za kafu

– biljnu pavlaku

Kisela pavlaka se dobija od mleka “ugrejanog” na 95 stepeni, kojem se posle hlađenja na određenu temperaturu dodaju bakterije mlečne kiseline kako bi se pokrenuo proces fermentacije. Na kraju dobijamo kiseli mlečni proizvod sa ph = 4-4,6.

Pročitaj ceo tekst

Krompir

Jedna od veoma zahvalnih namirnica zbog mnogo načina na koji se može pripremiti je krompir. Pored velikog broja načina na koji se sprema, dodatna pozitivna stavka je što se dobro slaže i sa drugim namirnicama koje koristimo u kuhinji.

Njegova proizvodnja je relativno jednostavna i dosta se proizvodi kod nas. To utiče na veću ponudu i manju cenu. Na kraju kad se svemu tome doda mogućnost da se može i kod kuće čuvati duži vremenski period jasno je zašto je toliko popularan.

Međutim prilikom kupovine treba biti i oprezan, može se desiti na primer da se naiđe na promrzle krtole. One izgledaju normalno, međutim brzo dolazi do njihovog propadanja. Takođe i izbegavajte i one sa sitnim oštećenjima, jer se ona brzo prošire.

Sorte krompira

Osnovna podela krompira je po boji ljuske. Na taj način ih delimo na bele, žute i crvene. Drugi način podele sorti krompira je prema vremenu sazrevanja. U tom slučaju imamo rani, srednji i kasni.

Pročitaj ceo tekst

Sveži kvasac

Za izradu dizanog testa kvasac je nezaobilazan sastojak .Priprema dizanog testa sa svežim kvascem postiže se specifična aroma, tekstura i volumen testa. Ako se pridržavate osnova za upotrebu pekarskog kvasca dizano testo će postići željenu gustinu i zapreminu da bi se testo ispeklo kako želite.

Prilikom nabavke svežeg kvasca treba obratiti pažnju na rok upotrebe. Nakon otvaranja pakovanja, kvasac treba da ima ujednacenu boju i teksturu da bi došlo do pravilne fermentacije. Tokom fermentacije sveži kvasac pretvara šecere u ugljen-dioksid koji testu daje volumen i alkohol koji ispari tokom termičke pripreme dizanog testa.

Kvasac prilikom narastanja testa raste tri puta. Prvi put u vodi ili mleku kojem se dodaje brašno i šećer. Drugi put prilikom izrade testa. Treći put prilikom čekanja  da naraste u kalupu ili tepsiji.

Šta je to kvasac ?

Sveži kvasac sadrži oko 70 % vlage. Čuva se na temperaturi od 4 do 8 ℃.  Boja zavisi od vrste, može biti od bele do svetlosmedje. Tekstura je od pahuljaste do plastične. Sveži pekarski kvasac dobro podnosi zamrzavanje i skladistenje u zamrzivaču na temperaturi od – 18 . Tim postupkom se zadržavaju sva svojstva kvasca sa tim da se odmrzava u frižideru i upotrebi u roku od 24 sata.

o svežem kvascu

Pročitaj ceo tekst