Obrok salate

Kada pomislimo na salatu, na pamet nam pada činija puna zeleniša. Mnogima to ne deluje privlačno, ali salata može biti mnogo više od toga. Ako dodamo belo meso, makarone ili ukusan preliv, nastane nešto sasvim drugo, specijalitet kao što je Ruska ili Cezar salata.

Sjajno je to što, kada pravite ovakav miks, možete sami da birate sastojke. Dozvoljeno vam je da mešate što god volite, uz poštovanje nekih osnovnih principa kombinovanja namirnica. Da vidimo: kako napraviti ukusnu i zdravu salatu koja nam može biti kompletan obrok.

Od čega se sastoji obrok salata

Kao što sam naziv kaže, ova mešavina treba da sadrži sve što ima jedan standardni obrok:

proteine + povrće kao prilog + ugljene hidrate + sveže povrće kao salatu

Koje namirnice da izaberete kako bi zadovoljili ovo pravilo izbalansirane ishrane?

Osnova

Najveći deo ove mešavine čini, naravno, sveže povće. Najčešće je to neki zeleniš: različite vrste zelene salate (Iceberg, puterica, baby spanać, rukola), sveži kupus, krastavac… Možete izabrati jednu ili kombinovati više povrćki iz ove grupe. Po pravilu su ovo niskokalorične namirnice, pa je dozvoljeno i da preterate u količini. Bogate su vitaminima i vlaknima, znači-zdrave.

Proteini

su ono što našu salatu čini obrokom. Duže se vare, pa je porcija “teža”, odnosno izaziva sitost. U proteinske namirnice spadaju meso (piletina, junetina, suhomesnati proizvodi, riba,…), morski plodovi, gljive, jaja, sir i mlečne prerađevine.

Zelenoj salati dodajte kockice grilovanog belog mesa ili junetinu iz supice, a ponekad je dovoljno bareno jaje ili kockice pečene slaninice. Ako spremate posnu salatu izaberite pečurke, tofu ili ribu: komade tunjevine, grilovani oslić ili losos.

Ugljeni hidrati

To može biti testenina, pirinač ili neke druge kuvane žitarice (proso, kinoa, pšenica…). Ako volite hrskavo dodajte krutone od hleba, a kada izbegavate ugljene hidrate žitarice zamenite suvim orašastim plodovima (šaka pečenih badema, orasi ili kikiriki) ili semenkama (pečeni susam, seme golice ili suncokret).

Preliv

Dresing za salatu može da bude jednostavan ili sos. Prva varijanta je mešavina začina, ulja i kiselog sastojka. To može biti sok od limuna, jabukovo sirće ili nešto treće.

Kada govorimo o uljima na prvom mestu je maslinovo, ali ako vam je ta aroma prejaka izaberite hladno ceđeno suncokretovo. Ili vi imate svoje omiljeno? Danas je na našem tržištu širok izbor zdravih i onih malo manje zdravilh ulja.

Od začina na prvom mestu je so, ali može i bez nje. Nana, peršun, bosiljak ili origano daju posebnu aromu vašoj salati. Možete koristiti suve začine ili dodati sveže listiće.

Dresing – sos se priprema od više sastojaka. Mešaju se ulje, sirće, senf i med. Ili ulje, jogurt i majonez. Ili pavlaka, majonez i limunov sok. Ili…. Možete praviti različite kombinacije, a izbor je samo stvar vašeg ukusa.

Ovi prelivi imaju nešto više kalorija, a mogu se pripremiti u posnoj varijanti: majonez ili pavlaku zamenite humusom, a celu mešavinu obogatite začinskim biljem ili belim lukom. Salata sa ovakvim dresingom svakako je eksplozija ukusa.

izvor – pixabay

Još povrća … ili voća

Pored navedenih namirnica, u vašu salatu možete dodati još mnogo povrća: rotkvice, tikvice, patlidžan, papriku, pasulj, kukuruz, grašak, šargarepu, krompir. Sve ono što biste jeli kao prilog za obrok.

Može i voće, zašto da ne? Često se svežem povrću dodaje ananas, nar i pomorandže, zbog svoje kisele note. Jabuke odlično idu uz celer i šargarepu, a suvo grožđe i suve šljive često se kombinuju sa sirom i maslinama. Pravite vaše omiljene kombinacije i začinite kako vama prija.

Tople i hladne obrok salate

Hladne salate pravim u toku leta, kada na 40 stepeni ne želim da palim šporet. Kombinujem sveže povrće sa proteinima. U letnjoj sezoni su to krastavci, paradajz, paprika, masline; dodam fetu ili neki “lakši” sir. Dobra je kombinacija sa šampinjonima i svežim krastavcima. Ako ne možete bez mesa iskoristite ostatke iz supe, grilujte pileće grudi ili jednostavno uzmite komade tunjevine.

Limunov sok obavezno stavljam, jer povrće ostaje duže sveže. Za više kalorija dodajte bareni pirinač, a uz tunjevinu odlično idu makarone i crni luk. Kada obrok salatu jedete za doručak možete dodati šaku sezonskog voća i jogurt (i med) kao preliv, a u kombinaciji za večeru bareno jaje umesto mesa.

Kada pravite hladne salate od kuvanog povrća, mogu da stoje u frižideru par dana (legendarna Ruska salata za Novu godinu). Povrće obarite, ocedite i sačekajte da se ohladi, pa onda umešajte dresing, kako se ulje ne bi odvojilo od ostalih sastojaka (ako dodajete majonez, pavlaku ili jogurt.

Tople salate pripremaju se od termički obrađenog povrća. Najčešće su to kuvani pasulj, kukuruz, krompir, a možete grilovati tikvicu, patlidžan, papriku ili šampinjone. Ako obrok služite dok je topao izbegavajte zelenu salatu, kupus ili povrće čiji listovi brzo usahnu. Dobro se kombinuju crni i beli luk, sveža šargarepa, paprika, masline, cvekla, pa čak i paradajz.

Za preliv izaberite jednostavnu mešavinu ulja i sirćeta (ili limunovog soka) i slobodno dodajte suve biljne začine. Kao proteine možete dodati bilo koje meso, a pun pogodak su hrskavi komadići reš pečene slaninice.

Posne obrok salate

U slučaju da postite (ili iz bilo kog razloga ne jedete namirnice životinjskog porekla), i u tom slučaju postoje brojne kombinacije. Umesto mesa i jaja koristićete biljne proteine: sočivo, leblebije, pasulj i ostale mahunarke odličan su izbor. Obarite ih i dodajte svežem povrću. Semenke (suncokret, seme konoplje, lana, bundeve) i orašasti plodovi energetski će pojačati obrok i obogatiti ukus. Tofu i gljive takođe mogu da zamene meso.

Prelive pravite bez majoneza i pavlake, na bazi ulja i začinskog bilja, uz dodatak sirćeta ili limunovog soka. Kako biste postigli gustinu dresingu dodajte humus, tahini pastu od susama ili čia semenke natopljene u vodi.

Žitarice su dozvoljene u posnoj varijanti, ali oprez! One su ugljeni hidrati, pa u slučaju da preterate sa količinom vaša posna salata može biti prava kalorijska bomba. Preporučujem proso ili integralni pirinač kao zamenu za onaj beli ili testeninu.

Zašto su obrok salate super

Nekada se ručak kuvao par sati, ali ko danas ima vremena za to? Mnogi nemaju ni volje. Obrok salate nam obezbeđuju porciju koja sadrži većinu potrebnih nutrijenata. Priprema je brza, a mešavine mogu da stoje i nekoliko dana. Ili možete praviti svakog dana svežu, po svojoj želji, tako da bude i ukusna i zdrava.

U slučaju da ručate van kuće, zgodne su za poneti – pakovane u posude za hranu ili tegle praktične su i ne zauzimaju mnogo mesta. A možete ju praviti i na poslu: lako je kupiti grilovano pileće belo meso, dodajte krastavac i pavlaku, koju maslinu – i ručak je spreman.

Obrok salate su uglavnom bazirane na gomili povrća, pa su zdrave i pune vitamina i vlakana. Ako ne preterujete sa majonezom i testeninama biće to lagan, a opet dovoljno bogat ručak koji može da zadovolji sve zahteve i onih netipičnih načina ishrane. Ipak, ne smemo zaboraviti blagodeti kuvanih jela – najzdravija je domaća supica.

izvor – unsplash

Pročitaj ceo tekst

Božićni kolači

Božić je vreme kada slavimo život. Obeležavamo ga svečano i raskošno. Obožavam kad kuća zamiriše na cimet, karanfilić, kuvano vino i medenjake. Tome se, kao neizlečivi gurman, posebno radujem svake godine. Na stolu se uvek nalazi simbol blagostanja, a različite kulture imaju različite običaje. Kod nas Srba to je česnica– Božićni hleb, a svaki kraj ima svoj tradicionalni recept.

Božćna dekoracija sa kolačima
izvor – pixabay

I druge hrišćanske zemlje imaju autentične Božićne specijalitete, pa tako Nemci spremaju Stollen, u Italiji je najpoznatiji Panettone, a svi su čuli za Engleski Božićni puding. Recepti su vremenom evoluirali, pa smo od jednostavnog slatkog hleba dobili ukusni kolač bogat aromama, mirisnim začinima i raznim suvim voćem. Iako po sastavu slični, razlikuju se u načinu pripreme, pa je i krajnji proizvod drugačiji. Koji ćete izabrati, to je već stvar ukusa.

Stollen – Nemački božićni hleb

Nemački božićni hleb Stollen
Izvor – pixabay

Ovo je verovatno najpoznatiji božićni hleb. Potiče iz Nemačke, a pisani tragovi vode nas do 13. veka. Bogatog je ukusa koji potiče od suvog i kandiranog voća, začina i ruma. Obavezni sastojak su bademi a često se dodaje i marcipan. Gotov kolač se preliva maslacem i bogato posipa šećerom u prahu. Pravi se desetak dana pred praznik, a stajanjem ukusi sazrevaju i na kraju dobijamo mek i izuzetno aromatičan kolač.

Recept za Stollen

  • 1 sveži kvasac
  • 200 mleka
  • 100g šećera
  • 1 jaje
  • 1 žumance
  • 300g putera
  • 600 g brašna
  • 1 vanilin šećer
  • 100g badema seckanih na listiće
  • 200g suvog grožđa
  • 100g kandirane pomorandžine kore
  • malo cimeta, muskatnog oraščića, kardamona
  • 50 ml ruma
  • 250 g marcipana
  • 200g šećera u prahu
  • 100g putera

Dan pre pripreme kolača suvo voće i kandiranu koricu natopimo u rumu i ostavimo u frižideru kako bi se aromatizovalo i omekšalo.

Sutradan kvasac sa šećerom rastvorimo u toplom mleku i sačekamo da se aktivira. Dodamo jaje, žumance, 300g putera, vanilin šećer, bademe, brašno i natopljeno suvo voće. Umesimo testo i ostavimo na toplom da udvostruči zapreminu.

Naraslo testo razvijemo u pravougaonik, marcipan oblikujemo u “štap”, pa ga stavimo na ivicu testa i smotamo rolat tako da valjak marcipana bude u sredini (marcipan nije obavezan, u testo smo već stavili bademe). Veknu stavimo u kalup za hleb i ostavimo na toplom 30-ak minuta. Zatim ga pečemo u zagrejanoj rerni oko pola sata – 40 min na 180°C ili dok kolač ne porumeni.

Topao stollen premažemo sa preostalih 100g otopljenog maslaca i obilno pospemo šećerom u prahu. Kada se prohladi umotamo u celofan ili prijanjajuću foliju i ostavimo na hladnom 7-10 dana. Nakon toga služimo.

Panettone ili Italijanski božićni hleb

Ova bogata poslastica potiče iz Milana, a postupak pripreme je nešto složeniji i proces traje duže. Testo se pravilo od domaćeg fermentisanog kvasca, sa medom, jajima i maslacem i “dizalo” se u više navrata, pa je priprema nekada trajala više dana. Takođe sadrži suvo grožđe, vanilu, kandiranu koricu limuna i pomorandže, pa ima miris i ukus Božića. Ako volite dodajte komadiće čokolade ili seckane lešnike. Mi vam dajemo nešto modernizovan recept koji zahteva manje vremena, ali je panettone jednako ukusan.

Italijanski božićni hleb Panettone
Izvor – pixabay

Panettone – recept

  • 1 suvi ili 1/2 svežeg kvasca
  • 350 g brašna
  • 225 ml mleka
  • 50 g šećera
  • 100 g maslaca
  • 2 žumanca
  • 1 kašika meda
  • 50 g suvog grožđa
  • 50 g kandirane kore pomorandže ili limuna
  • 1 vanilin šećer

Kvasac razmutimo sa šećerom u toplom mleku, pa dodamo brašno i zamesimo testo koje ostavimo da se udvostruči.

Kada je ovo osnovno testo naraslo, dodajemo otopljeni, ali ne vruć maslac (nikako margarin, jer će kolač izgubiti autentičan ukus i kvalitet), žumanjke, med, vanilin šećer, suvo grožđe i kandiranu koricu citrusa. Dobro umesimo i opet ostavimo da raste.

Kad se količina uduplala, kalup za panettone (može i duboka uska posuda koja ide u rernu) namastimo puterom ili uljem, pa obložimo papirom za pečenje. Testo preručimo u pripremljenu modlu i ostavimo da se još malo diže.

Za to vreme uključimo rernu da se ugreje na 200 °C, pa stavimo panettone da se peče. Na ovoj temperaturi 15-ak minuta, a zatim smanjimo na 170°C još 30 min.

Kada je gotov izvadimo iz rerne, ali ostavimo da se ohladi u kalupu. Pre služenja pospemo šećerom u prahu. Čuvamo kolač u zatvorenoj kutiji, na hladnom mestu.

Engleski Božićni puding

Tradicionalna poslastica Božićnih praznika nadaleko poznata. Iako je po sastavu sličan prethodnim kolačima, način pripreme je nešto drugačiji – testo se satima kuva na pari. I ovaj engleski specijalitet bogat je suvim voćem i mirisnim začinima, a prepoznatljiv ukus daju mu rum i brandy. Slično kao u našoj česnici, u božićni puding se stavlja novčić – simbol blagostanja za onoga ko ga nađe na božićno jutro.

Recept za Božićni puding

  • 45 g brašna
  • 125 g hlebnih mrvica (prezli)
  • 2 jaja
  • 90 g smeđeg šećera
  • 125 g maslaca
  • 125 g suvog grožđa
  • 125 g suvih brusnica
  • 80 g kandirane korice narandže ili limuna
  • cimet i muškatni oraščić
  • 20 ml ruma
  • 20 ml brandyja
  • 130 ml tamnog piva

Plodove i začine pomešamo sa rumom i brandyjem, kako bi omekšali. Ovo možete uraditi i dan ranije. Ako ne volite alkohol koristite sok od pomorandže.

Maslac, šećer i žumance penasto izradimo mikserom, pa dodamo brašno i hlebne mrvice.

U smesu dodajemo natopljeno voće i pivo, pa mešamo kako bi dobili ujednačenu masu.

Na kraju belanca ulupamo u čvrst sneg i špatulom nežno umešamo u smesu.

Ovu masu sipamo u podmazanu modlu za puding ili vatrostalnu činiju, pokrivamo papirom za pečenje i aluminijumskom folijom, dobro zavežemo kuhinjskim kanapom pa je smeštamo u lonac sa 2/3 vode i kuvamo lagano na pari oko 6 sati, redovno dolivajući vodu. Možete ga i peći u rerni, opet u modli, pokrivenoj papirom i folijom, u posudi sa vodom na 180°C 45-60 minuta, ali će u tom slučaju biti suvlji, poput kuglofa.

Engleski božićni puding čuvajte na tamnom i hladnom mestu, a pre služenja ga opet zagrejte na pari 2-3 sata, pa ga zalijte kašikom brandyja ili ruma. Možete ga flambirati, a servirajte sa kremom od vanile.

Engleski božićni puding
Izvor- freeimageslive.co.uk

Pročitaj ceo tekst

Marinada i mariniranje mesa

Ako ste se nekada upustili u avanturu pripreme jela u kuhinji ili na roštilju sigurno vas je ponela mašta i kreativnost. Pripremajući sastojke, dodali ste malo ovoga-malo onoga, limunov sok za aromu, kašičicu meda da bude malo slađe, možda još malo bibera da istakne ukus. Sve to promešate, ostavite neko vreme pa će biti “prste da poližeš”.

Ovaj proces u toku kojeg poboljšavamo ukus i kvalitet mesa dodajući mu različite “tajne” sastojke naziva se mariniranje, a čarobna mešavina “marinada”. Šta se tu tačno dešava?

Šta je marinada?

Marinada (salamura, pac) je mešavina određenih sastojaka i začina, koji imaju za cilj da omekšaju meso i obogate ga željenim ukusom. Nekada je ovaj postupak služio za konzervaciju mesa kako se ono ne bi pokvarilo. I danas suhomesnati proizvodi pre dimljenja i sušenja “odleže” neko vreme u salamuri. Na taj način rastvorena kuhinjska so kao osnovni konzervans ulazi u sve slojeve mesa i sprečava aktivnosti bakterija.

Pročitaj ceo tekst